ГЛАС ИСТОКА (GLAS ISTOKA)

часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот

Милиоца Бакрач: АЗБУЧНИК И ВИЈЕНАЦ ВИЈЕНЦУ

glasistoka | 07 Februar, 2011 23:56

 
Милица Бакрач

АЗБУЧНИК И ВИЈЕНАЦ ВИЈЕНЦУ

 
 ЖЕЛИМ РЕЧИ ТВОЈЕ
                               
                                Април, 2007. 
Желим речи твоје да сместим у риме!
Ех, како ми само лепо рече: ''Драга,
Лепото и песмо, моје мило име!''
И са мном запева вера, радост, снага! 

Милост ми обасја лице и осветли!
Разум ми са срцем више бој не бије!
Ево прве зоре зачуше се петли!
''Чуј ме, ово љубав? Ово љубав није! 

И овако јутро не освану прије!''
Твојих речи свуда зачула се јека!
''Веруј да је ово даривање спаса! 

Ово је сан један сневан целог века!
Једно јутро вредно читавог живота!
Ехо једног силног надчовечног гласа!'' 

ГЛАС ИСТОКА БР. 1 | Permalink | Komentari (6) | Trekbekovi (0)

ИНТЕРВЈУ: МИЛАН НЕНАДИЋ

glasistoka | 07 Februar, 2011 23:15


 
ПЕСНИК ЈЕ САМО СРЦЕ ОПШТЕГ ОЧАЈА

            ГЛАС ИСТОКА: Господине Ненадићу, част нам је да у првом броју часописа ''Глас истока'' кренемо од Вас, када је књижевник и књижевност у питању.
Гдје је и шта је књижевник данас?
             НЕНАДИЋ: Где би књижевник био осим у својој кожи, у свом времену и у својој бескрајној самоћи. Он је помешан с речима, окружен зидовима, растрзан, немиран и, нажалост, немоћан. А на другој страни, он своје име из часне намере али и егоизма, урезује у челичне зидове века. Онда се не чудим што се увек говорило кад писац умре – куд баш данас, зашто није бар један дан раније. Али, несрећа песничког стварања припада појединцу као што радост читања припада читаоцима. Ма колико да манипулише прошлошћу или прониче у будућност, песник је само срце општег очаја, он је садашњост и непоткупљив барометар терора отуђене свемоћи. Уз све бескрајне могућности језика, он ипак не може да надрасте машту тираније, заправо оних који је оличавају. У том судару има и песничког лукавства или кетманства: да се некако речју, стихом, духом заскочи последњи час, у крајњој инстанци – тренутак смрти, да се избегне извесност, надмудри неумитност суђеног краја.
           ГЛАС ИСТОКА: Пјесници, макар никоме не требали, носе један велики свијетлећи упитник који тражи одговор шта смо, ко смо и куда идемо…?
              НЕНАДИЋ: Ко смо, шта смо, куда идемо – то су питања која су упућена сваком уметнику, песнику у првом реду. Нека оптужују песнике колико год хоће, али је белодано да је управо песник „шиљак жртвован у маси“ или онај врх на који несрећа слета. А речи, сам језик је песниково једино оружје. Имате безброј примера. Само се мајсторима речи могло догодити да им буде суђено и да буду осуђени зато што су ухваћени у истини, као што имате безброј ослобађајућих пресуда за оне који су ухваћени у лажи, лоповлуку и издаји. Помињем само случај Ђуре Јакшића, Петра Кочића, у новије време Ђуре Дамјановића или Гојка Ђога. С пером у руци стекли су себи „у роду глас“, али су били на удару оних који су имали узде власти у рукама. Није ли несрећни Јакшић, при крају, и сам јекнуо: „Доста је славе! Веран је био народу свом.“

ГЛАС ИСТОКА БР. 1 | Permalink | Komentari (965) | Trekbekovi (0)

Епископ Николај Велимировић

glasistoka | 07 Februar, 2011 21:31

ИЗНАД  ИСТОКА  И  ЗАПАДА

(Сепарат из сабраних дела епископа охридског и жичког  Николаја Велимировића (1880—1956)


      Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада.

      Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између, него га уздиже изнад Истока и Запада?

      То је вера православна и само вера православна. Сви остали чиниоци, као земљописни положај, култура, наука, муслиманство, политика, земаљске тежње и аспирације, држе Балкан између Истока и Запада. Вера православна пак уздиже га изнад Истока и Запада, и само вера православна.

     Ништа није несносније него налазити се између. Ако би се идејни, то јест православни Балкан покорио земљописном Балкану и остао између Истока и Запада, личио би на оног магарца из бајке, који је цркао од глади између два пласта сена.

    На жалост, православни Балкан је од почетка 19. века до сада веома личио на оног легендарног Буридановог магарца, који је липсао од глади између два пласта сена, не знајући коме пласту да приђе. Час му се један пласт чинио већи и слађи час други. Изнемогао од шетње од једног пласта до другог, он је пао и липсао. И сав свет се насмејао магарцу као магарцу.

     Балкану прети смрт од глади због многих брбљивих језика који га именују између. Или ће липсати од глади између Азије и Европе или ће га једна од тих сила ајкулски прогутати, ако се не буде дигао изнад. Изнад Истока и Запада.

 (Dalje)

ГЛАС ИСТОКА БР. 1 | Permalink | Komentari (39) | Trekbekovi (0)

Честитамо!

glasistoka | 07 Februar, 2011 21:12

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.

Генерална, ФОТОГРАФИЈЕ | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb